Поред професионалних судија у састав судских већа улазе и судије поротници који представљају грађане који учествују у суђењима.
За судију поротника може бити именован пунолетни држављанин Републике Србије који је достојан функције судије поротника и у моменту именовања има мање од седамдесет година живота.
При именовању води се рачуна о полу, старости, занимању и друштвеном положају кандидата, о знању, стручности и склоности ка појединим врстама судских ствари.
Специфичност везана за именовање је да се у поступцима у вези са породичним односима бирају судије поротници из редова стручних лица која имају искуства у раду са децом и младима, док се у кривичним поступцима према малолетницима судије поротници бирају из редова наставника, учитеља, васпитача, као и других стручних лица која имају искуство у раду са децом и младима. Именовање судија поротника врши Високи савет судства, а на предлог министра надлежног за правосуђе. Пре предлагања министар прибавља мишљење суда за који се именује судија поротник. Судија поротник се именује на пет година и може бити поново именован. Именовање поротника се увек врши за одређени суд, а одлуком Високог савета судства се утврђује број судија поротника у свим судовима.
Судија поротник не може бити адвокат ни пружати услуге и стручне савете уз накнаду, а са функцијом судије поротника неспојиве су и друге службе, послови и поступци који су опречни достојанству и независности судије или штетни по углед суда. Евиденције о судијама поротницима и о подацима потребним за вођење личних листова налазe се у судској управи. Судија поротник има право на накнаду трошкова насталих на функцији, накнаду за изгубљену зараду и право на награду. Услове и висину накнаде и награде прописује Високи савет судства.
Председник суда удаљује судију поротника са функције ако је против њега покренут поступак за кривично дело због кога може бити разрешен или поступак за разрешење, а удаљење траје до окончања поступка. Функција судије поротника не престаје због навршења радног века, већ у случају када јеукинут суд у коме обавља функцију, разрешењем и истеком мандата.
Поступак у коме се утврђују разлози за престанак функције судије поротника покрећу председник суда, председник непосредно вишег суда, председник Врховног касационог суда и министар надлежан за правосуђе. Поступак води и одлуку доноси Високи савет судства. У Србији је 23. маја 2008. године основано Друштво судија поротника чији је циљ афирмација улоге, функције и положаја судија поротника у правосудном систему Србије и уопште.
Функцију судија поротника у Основном суду у Пожеги обављају:
Миленка Остојић из Пожеге
Биљана Ђуровић из Косјерића
Весна Павловић из Лучана
Петкана Брадоњић из Пожеге
Милан Јањић из Пожеге
Драгица Обрадовић из Ариља
Босиљка Ракић из Пожеге
Весна Бојовић из Пожеге
Марија Дрндаревић из Пожеге