Поред професионалних судија у састав судских већа улазе и судије поротници који представљају грађане који учествују у суђењима.
За судију поротника може бити именован пунолетни држављанин Републике Србије који је достојан функције судије поротника и у моменту именовања има мање од седамдесет година живота.
При именовању води се рачуна о полу, старости, занимању и друштвеном положају кандидата, о знању, стручности и склоности ка појединим врстама судских ствари.
Специфичност везана за именовање је да се у поступцима у вези са породичним односима бирају судије поротници из редова стручних лица која имају искуства у раду са децом и младима, док се у кривичним поступцима према малолетницима судије поротници бирају из редова наставника, учитеља, васпитача, као и других стручних лица која имају искуство у раду са децом и младима. Именовање судија поротника врши Високи савет судства, а на предлог министра надлежног за правосуђе. Пре предлагања министар прибавља мишљење суда за који се именује судија поротник. Судија поротник се именује на пет година и може бити поново именован. Именовање поротника се увек врши за одређени суд, а одлуком Високог савета судства се утврђује број судија поротника у свим судовима.
Судија поротник не може бити адвокат ни пружати услуге и стручне савете уз накнаду, а са функцијом судије поротника неспојиве су и друге службе, послови и поступци који су опречни достојанству и независности судије или штетни по углед суда. Евиденције о судијама поротницима и о подацима потребним за вођење личних листова налазe се у судској управи. Судија поротник има право на накнаду трошкова насталих на функцији, накнаду за изгубљену зараду и право на награду. Услове и висину накнаде и награде прописује Високи савет судства.
Председник суда удаљује судију поротника са функције ако је против њега покренут поступак за кривично дело због кога може бити разрешен или поступак за разрешење, а удаљење траје до окончања поступка. Функција судије поротника не престаје због навршења радног века, већ у случају када јеукинут суд у коме обавља функцију, разрешењем и истеком мандата.
Поступак у коме се утврђују разлози за престанак функције судије поротника покрећу председник суда, председник непосредно вишег суда, председник Врховног касационог суда и министар надлежан за правосуђе. Поступак води и одлуку доноси Високи савет судства. У Србији је 23. маја 2008. године основано Друштво судија поротника чији је циљ афирмација улоге, функције и положаја судија поротника у правосудном систему Србије и уопште.
Функцију судија поротника у Основном суду у Пожеги обављају:
Остојић Миленка из Пожеге
Обреновић Снежана из Пожеге
Биљана Ђуровић из Косјерића и
Весна Павловић из Лучана
