После Милошеве наредбе да се Срби из Ужица преселе у Пожегу, у првој половини јуна 1833. наређено је и нахијском суду да се пресели у Пожегу.
Пожега је , тако од 1832-1835. године управно седиште Ужичке нахије.
Суд нахије ужичке ће се још неко време тако звати, али ће убрзо променити назив у Суд нахије ужичке и старовлашке и деловаће на проширеној територији. По сачуваним изворима ова институција се први пут тако назива у једном акту Јована Обреновића од 17. јуна 1833. године. По преласку у Пожегу овај суд се називао и Пожешки магистрат.
На челу Суда нахије ужичке и старовлашке био је Стеван Радуловић из Милићева Села.
У јуну 1833. године почело је подизање судске зграде у Пожеги. Због тога је уведен прирез на сваку пореску главу од 60 пара за грађење магистарске куће.
О изградњи се старао Стеван Радуловић,а радови су почели 19. јуна. По неким подацима била је завршена у октобру 1833. године. Суд нахије ужичке и старовлашке радио је у Пожеги до почетка 1835. године. Пошто је половином марта одлучено да се ужичким Србима омогући повратак у свој град, најављен је и повратак Суда.
Пошто није било средстава за градњу нове судске зграде у Ужицу, магистарска кућа из Пожеге је расклопљена и пренета у Ужице.Четрдесетих година деветнаестог века постојао је Примирителни, а касније Општински суд. На челу Примирителног суда у ово време били су обично виђени трговци, али и богатије занатлије.У попису 1863. године председатељ Примирителног суда био је Јефрем Шолуповић. Као председници Општинског суда помињу се Милан Жунић у 1871. Сава Саватијевић у 1872. а Милан Стефановић у 1873.
